Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Svako ko je ikada imao zadatak da svoje prijatelje iz inostranstva sprovede kroz Beograd, i da uh upozna sa našim običajima, tradicijom, našim specijalitetima i ko je želeo posebno da im približi taj srpski ugostiteljski duh, sigurno je svoje prijatelje odveo u Skadarliju. Ta čuvena Beogradska boemska četvrt koja pleni duhom nekadašnjih vremena, nema kojeg stranca nije ostavila bez teksta. U čemu se kriju draži Sakdarlije? Prvo što ćete primetiti kada kročite Skadarskom ulicom, jeste podloga po kojoj hodate – naime, cela Skadarlija prekrivena je dobrom starom kockom, odnosno kaldrmom. Zvuk koji potpetice prave dok hodaju ovim kockama, jeste zvuk tih starih vremena; one romantične duše, među Vama, možda će naterati i da se zamisle nad time i da se zapitaju – kako li je tek bilo u ono vreme kada su kaldrmisanim ulicama prolazile kočije sa konjima, i koliko li je lep i prirodan bio zvuk kopita koje koračaju kaldrmom; oni najromantičniji sanjari, na ovu pomisao će setno uzdahnuti, tužni što nisu živeli u to vreme kada je sve bilo nekako prirodnije. Nećemo se, ipak zadržati samo na kaldrmi, jer Skadarska ulica, svoje dužine od svega 500 metara, ima mnogo toga još da ponudi. Na svakom koraku nalaze se izvrsni restorani i one starinske kafane, u kojima je moguće uživati u najboljim srpskim specijalitetima. Skoro svaka kafana, i svaki restoran ima kvalitetnu živu muziku. Skadarlija najživlja noću, dok se može reći da je danju, manje-više, uspavana; odmara od zabave prethodne večeri. Otkud baš Skadarlija da postane boemska četvrt, i da se baš u ovom delu grada razvije jedno takvo, posebno sokače? Naime, legenda kaže da su za sve...
Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Ulice, parkovi i trgovi su ukrašeni šarenim lampionima, njihova svetlost se presijava na belini snega koji se još uvek u pahuljama širi dalje, zatrpavajući ulice i kola, i izazivajući osmeh svakoj dobroj duši. To je taj, predpraznični period, kada nas sve obuzme neko isto toplo osećanje; neka radost, neka nada koja se ponovo budi. Jer, većina nas je sklona da Novoj Godini pripiše tu moć da će doneti mnoge promene; mi sami, počevši od Nove godine više nećemo činiti to i to, već ovo i ovo… Da, da…zaista ima neke magije u toj Novoj godini, jer ona posle duge godine muka i rada, probudi u svima nama onu istu volju za promenom, one dobre osobine da se potrudimo da obradujemo najmilije, makar i nekim simobličnim poklonom za ove praznike… Lepa je Nova godina, a sigurno je da će biti još lepša ako se slavi u gradu kao što je Beograd. Ljudi se razlikuju, ima onih koji po završetku jednog dočeka, odmah znaju gde će dočekati sledeću Novu godinu, ali ima i onih koji do „u minut do dvanaest“ ne znaju kuda će za doček. Ukoliko ste Vi samo jednom dočekali Novu godinu u Beogradu, sigurni smo da više i ne razmišljate o tome gde ćete; tako je i sa većinom stranaca koji su odlučili samo jednom da najluđu noć dočekaju baš u našem glavnom gradu… to je bilo dovoljno da se i svake sledeće godine ovde vrate. Jer, ako je Beograd svetski poznat kao prestonica neverovatnog provoda, i ako mu je noćni život toliko popularan tokom cele godine, možete li zamisliti kako li je u njemu za tu specijalnu...
Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Jedan od najposećenijih svetskih internet portala koji se bavi informisanjem o najboljim mestima za odmor, avanturu, putovanja, provod, različite zabavne i sportske aktivnostinosi ime „Lonely planet“, odnosno „Usamljena planeta“. Njegovi urednici istražuju sva interesantna mesta širom planete. Ono što je nama posebno interesantno u vezi njega je jedan od njegovih novih vodiča pod imenom „1000 Ultimate Experiences“, odnosno „1000 najboljih iskustava“; u tom vodiču nalazi se i lista 10 gradova u kojima su najbolje žurke i provod uopšte; na prvom mestu ove liste je naš Beograd. Da, ne ni na osmom, ne ni na petom, drugom, već na prvom mestu. Hajde da vidmo šta urednici ovog vodiča imaju da kažu o Beogradu, gradu najboljeg provoda na svetu: „Duge godine tokom kojih se u medijima govorilo ružno o Srbiji i na taj način je izolovalo sa mape, sada su, napokon, prošle; i stranci su konačno shvatili ono što lokalci odavno znaju – Beograd je najjači. Sa energičnom populacijom koja u nasleđu ima intelektualne jazbine, Beograd nudi šarenolik noćni život, od različitih podruma u kojima se organizuju pena žurke, preko onih poslovnih restorana i ozbiljnijih kafana u Skadarliji do letnjih klubova na obalama Save i Dunava. „ Ovako Beograd i njegov noćni život vide stranci; zaista je tako, čini se da Beograd postaje neka vrsta sinonima za fantastičan provod u Evropi. Upravo zbog dobrog provoda, Beograd je iz godine u godinu sve više pun turista. Tokom letnje sezone, velikih praznika kao što je Nova godina (a, da ne govorimo o tome koliko njih dođe na specijalne muzičke festivale, kao što je recimo „Beer fest“), ne može se proći od turista. Ono...
Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Muzej Nikole Tesle, tog slavnog sprskog naučnika, specijalan je ne samo po tome kome je posvećen, već je sve u vezi njega jedinstveno, neobično i lepo. Sama zgrada muzeja, nadasve je interesantna i veoma lepa; u pitanju je jedna rezidencijalna vila izgrađena davne 1929. godine. Arhitekta koji je projektaovao ovu vilu, bio je u svoje vreme veoma slavan, u pitanju je Dragiša Brašovan. Ta zgrada je godinama imala drugačije namene, te je tek 1952. U njoj osnovan Muzej Nikole Tesle koji i dan danas postoji. Muzej je od velikog značaja za celu našu zemlju, jer se u njemu nalazi najviše predmeta i dokumenata koji su pripadali ili imali veze sa ovim našim slavnim naučnikom; to je ujedno i jedini muzej u svetu koji čuva njegovu originalnu i ličnu zaostavštinu; pa se tako u njemu nalazi: – Više od 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata; – Više od 1.500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja; – Više od 1..000 planova i crteža; – Više od 2000 knjiga i časopisa; – Više od 16. 000 originalnih dokumenata; Sve što bi mlade naučnike i istraživače moglo zanimati da nauče o Tesli i njegovim otkrićima, nalazi se u ovom muzeju; zbog toga Muzej Nikole Tesle ima važnu obrazovnu i podsticajnu ulogu u daljem razvoju nauke i tehologije među omladinom. No, hajde da kažemo par reči više o naučniku i istraživaču, o čoveku kojem je muzej posvećen – Nikoli Tesli. Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856.godine u mestu koji nosi ime Smiljan; bio je to prostor nekadašnje Austrije, a danas ta teritorija pripada Republici Hrvatskoj. Svoje osnovno i srednje obrazovanje stekao je...
Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Nema ko ne zna, čak i među novim generacijama, ko je to bio drug Tito; bilo da se razumete ili ne u politiku, bilo da ste i Vi živeli u njegovo vreme, ili su tada živele Vaše bake i deke, jedno je sigurno – Josip Broz Tito bio je veoma uticajna ličnost u svoje vreme i doneo je mnogo promena u zemlji tokom svoje vladavine. I dan danas stariji građani pamte vreme Tita kao vreme koje je pored svih svojih teških odluka imalo i mnoštvo pozitivnih strana, pre svega bilo je to vreme kada se mnogo manje kralo, kada nije bilo potrebe zaključavati stanove, kada si mogao da zaspiš na klupi u parku i da budeš potpuno bezbedan. Da li su te pozitivne odlike bile takve, jer je i samo vreme bilo drugačije, ili je i za to u neku ruku bio odgovoran drug Tito, to i nije važno; važno je da njega povezuju kako sa dobrim vremenima tako i sa onim lošim, što samo znači da je bio vođa koji je ipak ostao upamćen. On je bio predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (ili skraćeno – SFRJ) punih 27 godina, od 1953. do 1980. godine. To nije bila jedina njegova funkcija, titula, on je takođe bio i predsednik Komunističke partije Jugoslavije, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, vrhovni komandant armije SFRJ, i predvodnik rata za nacionalno oslobođenje tokom Drugog svetskog rata. Za vreme života, jedan dugi period, većina ga je obožavala i veličala do nebesa, te priča o Josipu Brozu Titu živi i dan danas, a najvernije se prikazuje upravo u Kući cveća. Kuća cveća je mauzolej, odnosno mesto počivanja...
Sep 5, 2014 | Atrakcije Beograda |
Kraljevski dvor na Dedinju izgrađen je u periodu od 1924. do 1929. godine, po nalogu kralja Aleksandra I, kao zvanična kraljevska rezidencija. Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa Kraljevske akademije. Danas je to dom prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice. To je velika i reprezentativna vila od belog kamena u srpsko-vizantijskom stilu. Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa. Iz Dvora, koji je na grebenu brda, pruža se veličanstven pogled na Dedinje, Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu. Kamenom popločani Svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana. Plavi salon je opremljen u baroknom stilu, a Zlatni salon u renesansnom, kao i velika Trpezarija. U tim prostorijama mramorni stubovi nose raskošne kasetirane drvene tavanice sa bronzanim lusterima. Ove su prostorije ukrašene dragocenim slikama, škrinjama i predmetima iz kraljevske zbirke. U istom renesansnom stilu opremljene su i prostorije Velike i Male biblioteke. Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidana je po želji kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove. Građen je od 1934. do 1937. godine po projektu arhitekte Aleksandra Đorđevića. U prizemlju ove klasicističke zgrade nalazi se veliki Svečani hol i niz salona opremljenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka koja je imala oko 35.000 knjiga i Svečana trpezarija nameštena u stilu čipendejla. U okviru dvorskog kompleksa, na južnoj strani, nalazi se Dvorska porodična crkva, koja je tremom sa stubovima povezana sa zgradom. Hram je posvećen sv. Andriji Prvozvanom (krsnoj slavi Karađorđevića). Uzor za gradnju je crkva Manastira sv. Andrije na Tresci...
